Немања С. Мрђеновић
Со и светлост: Духовна хигијена и интелектуална разборитост
Београд: Biblos Books, 2023.
199 стр; 20 cm
ISBN 978-86-6098-034-4
Недавно је светлост дана угледала нова књига Пречасног протонамесника мср Немање С. Мрђеновића, редовног предавача на Катедри за практично богословље и православну духовност Руског православног богословског института „Свети Кирило и Методије“ у Мелбурну, ванредног предавача на Коптском православном богословском факултету „Свети Кирило Александријски“ у Сиднеју и заменика директора Центра за истраживање православног монархизма, а под насловом: „Со и светлост: Духовна хигијена и интелектуална разборитост“.
Иначе, реч је о четвртој књизи оца Немање, будући да је, већ, објавио књиге: „Прилози за ново начертаније: шта је србски национални интерес “ (ИХТУС – хришћанска књига, Београд, 2004); „Конзервативна (р)еволуција: песме“ (Центар за за истраживање православног монархизма, Београд, 2007) и „Збориште: изабрани чланци и студије“ (Центар за истраживање православног монархизма, Београд, 2017).
Издавач овог зборника теолошких чланака и радова оца Немање јесте београдска издавачка кућа Biblos Books, док су рецензенти овог, изузетно вредног и инспиративног, дела: Високопречасни протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, Пречасни јереј Ненад Илић и проф. др Растко Јовић, што, само за себе, сведочи о квалитету књиге, коју предочавамо пажњи српске читалачке публике.
Чланци и студије у овом зборнику сабрани су и изложени у пет целина или поглавља: Вера, Здравље, Породица, Посао и Свет. Ауторов стил је питак, свима пријемчив и лако разумљив, али без замке упадања у профанизацију комплексних и егзистенцијалних тема, са којима се овде хвата у коштац.
Могуће је да томе доприноси чињеница да је сасвим избегао уобичајену употребу фуснота, што књигу не чини ништа мање теолошки и научно релевентном, али је, зато, чини динамичнијом и мање сувопарном, што се одразило и на пријем код читалаца. О томе сведочи чињеница да је, непосредно по изласку на свет, ова књига проглашена књигом месеца августа поменутог издавача.
Када узмемо у обзир да су летњи месеци, традиционално „резервисани“ за друге врсте активности и трошкова, онда овакав пријем једне теолошке књиге код читалачке публике, заиста, ласка и као да потврђује гесло ове издавачке куће: „Теологија је опет у моди“.
Својим катихетско-мисионарским приступом и одважношћу да начне теме, којима се други ређе и нерадо баве, отац Немања је у својој новој књизи, показао да је теологија, ваистину, и данас, итекако, релевантна за човеков свакодневни живот, колико и за његово спасење. Тиме је он извлачи са прашњавих библиотечких полица и спушта је нама у крило у виду књиге, која се чита у једном даху.
Када ово кажемо, није нам намера нити жеља да кажемо да је реч о „лаганом летњем штиву“, већ да оно заокупља пажњу свежином свог приступа и свог јеванђелског духа, што јесте и једна од карактеристика богословствовања оца Немање, било када пише књиге и научне радове или када држи предавања на високим теолошким школама или духовне беседе у храмовима и црквеним салама.
Аутор, благодарећи богатству образовања и изобилној ерудицији, изванредно влада материјом и то је узрок његовог негордељивог самопоуздања и питкости његовог пастирског поучавања, лишеног академске надмености, али не и академске веродостојности.
Он настоји да темељно истражује, сагледава и презентује актуелне теме, којима се бави, никада не губећи из вида свој сопствени опит: „Као и усвакој површности, онај који дубински не познаје ниједну тему, уверен је да зна све о свему“ (стр. 56).
Живећи, већ, деценијама у далекој Аустралији, он је један од сведока екстремно секуларистичких и трендова, који су одавно запљуснули њене обале, али постепено допиру и до нас. Видело се то, нпр, приликом искушења, које је пред Цркву и њену мисију и делатност широм васељене поставила тзв. пандемија COVID-19, што је једна од тема коју је Аутор овде, такође обрадио. Види се и у, наизглед, незадрживом тренду растакања породице у некадашњим хришћанским друштвима, деификацији каријере и пословног и материјалног успеха и свему осталом, што прати духовно слепило и тумарање једне постмодерне и постхришћанске (ако не и отворено антихришћанске) цивилизације у њеном пуном напону и експанзији, која истовремено означава и њен суноврат.
Осврћући се на ово, отац Немања вели: „Протагонисти секуларистичког наратива нису просто безбожници, атеисти, већ првенствено следбеници левичарских идеологија заинтересовани искључиво за своје истине. Њих не обесхрабрује ни чињеница да њихова партијска истина о Богу и вери не кореспондира са учењем било које монотеистичке вере, понајмање са хришћанством као главним антагонистом“ (стр. 52-53).
На другом, пак, месту, бавећи се једном нарочито интересантном темом, којим се наши теолози до сада нису позабавили, на један научни и студиозан начин, он упозорава: „Срби не могу истовремено бити и најстарији народ који живи на равној Земљи и Христови светосавци, јер једно учење искључује друго. Ако је једини избор: славна (и пропала) прошлост паганског српства или светла есхатолошка будућност у Христу, треба знати да се не могу истовремено служити оба господара“ (стр.199).
Управо зато су нам овакве књиге и овакав теолошко-приповедачки и кахитески приступ нужни, како би осолили бљутавило и разагнали помрчину наше опадајуће цивилизације и осветлили јој Пут, Који је Истина и Живот, а Којега сваким својим словом и знаком интерпункције ненаметљиво сведочи ова изванредна књига.
Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић
Изворник: Теолошки погледи
LVI(2/2023),
стр. 303-306