Часопис „Монархија“

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ

Монархија – зборник Центра за истраживање православног монархизма је часопис који објављује оригиналне научне радове, чланке, саопштења, критике, приказе, интервјуе и преводе из области културе, историографије, хералдике, генеалогије, богословља, правних и државотворних дисциплина, као и других области, а у служби развоја мисли и етоса православног монархизма.

Часопис излази два пута годишње. Прилажу се радови који нису претходно објављивани, нити су поднети за објављивање у неком другом часопису. Радови који нису адекватно припремљени на основу овог упутства неће се узимати у разматрање.

Радове са прилозима доставити на адресу: casopis@monarhija.org. Графички прилози (фотографије, графикони и сл.) достављају се одвојено. Потврда о пријему текста доставља се аутору електронским путем у року од 48 сати, док се извештај о евентуалном прихватању текста за објављивање доставља у року од три месеца.

Аутор уз свој рад доставља и основне податке: име и презиме са средњим словом, научно и титуларно звање, електронску адресу, назив установе у којој је запослен и радно место у тој установи.

За објављивање се прихватају радови који по мишљењу уредништва задовољавају критеријуме часописа у погледу релевантности и стручности. Радови не морају нужно бити научног карактера и намењени искључиво стручној публици. Уредништво не сноси одговорност за ставове и мишљења аутора, нити их нужно подржава.

Рад не треба да буде дужи од 10.000 речи, двоструког прореда. Текстови се достављају у једном од стандардних формата: doc, docx, rtf (Microsoft Word). Графички прилози се достављају као засебни документи у неком од стандардних формата: jpeg, tiff, gif, pdf, indd (Adobe InDesign), ai (Adobe Illustrator). Обавезно се мора адекватно именовати и јасно означити место где се прилог појављује у тексту.

Примарни језик часописа је српски, писан искључиво ћириличним писмом. Радови писани на страним језицима морају имати резиме од минимално 500 речи на српском језику. Сажетак који стоји непосредно испод наслова треба да има од 150 до 300 речи које сумирају најбитније елементе рада. Испод сажетка додаје се пет кључних речи индикативних за рад.

Референце се наводе у фуснотама. Прихватљив је било који модел референцирања раширен у друштвеним наукама, под условом да је конзистентан. Пожељно је да се након главног текста наведе цитирана литература, азбучним редом по презименима аутора.

Велика слова из поштовања могу се употребљавати и мимо стриктних правила правописа. Реч црква се пише малим почетним словом када се ради о конкретној грађевини, како би се разликовала од Цркве као богочовечанске установе. Код цитирања светоотачке литературе, испред имена се обавезно наводи придев Свети. Цитирани клирици се ословљавају еклисијалном титулом (нпр: Патријарх, Епископ, Презвитер, Ђакон). Световне титуле се у првој инстанци наводе без скраћеница (нпр: Његово Краљевско Величанство, не Њ.К.В.), док у даљем тексту навођење титуле није потребно.