Раде М. Павловић

Први хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије и сарадник Одбора за културу Центра за истраживање православног монархизма, иконописац Раде Павловић, рођен је 1973. године у Београду. Иконописом се бави од 1998. године, а од 2001. иконопише са благословом +Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачкога и Патријарха српскога Г.Г. Павла. У оквиру своје Иконописне радионице „Павловић“, до сада је остварио преко три стотине икона изванредног квалитета и разних формата.

Без и мало претеривања се може посведочити да радови Рада Павловића спадају у сам врх савременог српског иконописа! Није, стога, случајно да је 2006. године, од стране Његовог Краљевског Височанства Кнеза Александра Павловог Карађорђевића од Србије и Југославије, именован и за хералдичкога уметника Кнежевске Лозе Српског Краљевског Дома Карађорђевића.

Његови многобројни радови се налазе широм нашег Отачаства и света, тако да су његове иконе стигле и до: Канаде, Аустралије, Аргентине, Америке, Словеније итд. Међу његове значајније радове спадају: целивајуће иконе Господа и Пресвете Богородице, у храму Светог Вазнесења Господњег у Жаркову; иконе за полијелеј храма Светог Ђорђа у Сокоцу; првобитни иконостас храма Светог апостола и јеванђелисте Луке у Кошутњаку; иконостас за обновљени храм Светог Ђорђа у Љешевићима код Котора (Грбаљ); иконостас за обновљени храм Сабора Светих Апостола у Буђеву код Сјенице; иконостас за обновљени храм Светог Николе на Грбљу; житејна икона Нерукотвореног Образа Господњег за истоимени храм у Зуцу; портрет Његовог Преосвештенства Г.Г. Иринеја Епископа источноамеричког, у техници уља на платну; иконе Пресвете Богородице и Светих новојављених мученика Лезвоских Рафаила, Николаја и Ирине, за манастир Фенек; иконе Светог архиепископа Данила Српског и Светих архиђакона Стефана, Светог Данила Српског и Светог краља Милутина, за олтар манастира Бањска; икона Светог Симеона Мироточивог за манастир Подмаине; икона Светог цара Константина, за поклон Његовом Преосвештенству Г.Г. Андреју Епископу аустријско-швајцарском; грб Митрополије аустралијско-новозеландске, у иконографској техници и др.

Бави се и рестаурацијом икона, у чему се нарочито истакао радећи на рестаурацији и позлати иконостаса и осталог мобилијара цркве Ружице на Калемегдану. Упоредо са иконописом бави се и сликарством где такође остварује значајне резултате. Аутор је и преко стотину уља на платну ванреднога квалитета (портрети, пејсажи, мртве природе…), а бави се и уметничком фотографијом.

Као Први хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма, Раде Павловић је остварио неке веома запажене хералдичке радове. Ове радове је остваривао махом у древној иконографској техници јајчане темпере, а поједине и у електронском виду. Спецификум рада овог хералдичкога уметника је у томе да је поједине своје хералдичке радове радио сасвим у маниру православног иконописа, тј. на дасци и са уобичајеном позлатом. Све своје грбове је остваривао у сарадњи са Часним ђаконом Хаџи Ненадом М. Јовановићем, као хералдичарем Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма.

На овај начин, први је остварен управо грб Центра за истраживање православног монархизма, а након тога и грбови: Српске Православне Митрополије Аустралијско-новозеландске; Његовог Краљевског Височанства Кнеза Александра Павловог Карађорђевића од Србије и Југославије; Општине Штрпце; Општине Босилеград; Месне Заједнице Војвода Степа; Месне Заједнице Шангај; иконографске радионице „Павловић“; Отачаственог покрета Образ; братства Батуран; фамилије Јовановића-Ђаковаца-Попова; породице Маринков; породице Милетић… Осим тога, радио је и на више застава, као што су оне: Општине Босилеград и Центра за истраживање православног монархизма, као и на хералдичким беџевима: Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма и Ненада М. Јовановића.

Значајно је истаћи да су поједина од наведених хералдичких остварења Рада Павловића получила архијерејске благослове надлежних епископа: Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-брдског и скендеријског и Егзарха Свештеног Трона Пећког, Г.Г. проф. др Амфилохија (Радовића); Његовог Преосвештенства Епископа новосадско-бачког Г.Г. проф. др Иринеја (Буловића); Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г.Г. Хрисостома; Његовог Преосвештенства Епископа банатског Г.Г. Никанора и Његовог Преосвештенства Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске Г.Г. Иринеја.

Раде Павловић је oжењен Верицом (рођ. Симов) и има сина Андреја и кћерку Катарину.