Олег М. Солдат

Олег М. Солдат
Др Олег Солдат је рођен 1978. године у Новом Граду (Босна и Херцеговина). Основну школу и гимназију завршио је у Бањој Луци. Године 2003. дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, дипломским радом на тему „Религиозна философија Серена Кјеркегора“, након чега уписује магистарске студије на Филозофском факултету у Бањој Луци, где је 2011. одбранио магистарску тезу под насловом „Августинова философија историје“. Исте године успешно је завршио једногодишње мастер студије из медијевистике на Универзитету Централне Европе у Будимпешти, где је одбранио мастер тезу на тему „Никон Јерусалимац као компендијум и извор Светог Исаака Сирина, на рукопису из 1402. године“. Докторирао је 2022. године на Филозофском факултету у Бањој Луци, одбранивши докторску дисертацију под насловом „Средњовековни докази Божијег постојања: компарација схоластике и Византије“.
Од 2007. године ради на Филозофском факултету у Бањој Луци, најпре као асистент, а данас као доцент на предметима Филозофија историје 1, Античка филозофија, Филозофија историје, Византијска филозофија и Руска филозофија. Предавао је и на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, на смеру за Руске студије, и то предмете Руски романтизам и Руске књижевне теорије ХХ века. Од 2012. године предаје и неколико предмета на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци, укључујући предмет Евроазијске студије.
У периоду од 2005. године до данас одржао је многобројна јавна предавања, од оних у Универзитетској библиотеци у Бањој Луци и другим местима у Републици Српској, до врло запажених предавања у „Руском дому“ у Београду. Медијске наступе у континуитету користи за ширење угледа своје матичне институције, те Академије уопште. Године 2025. био је главни говорник на промоцији капиталне едиције „Руски писци и Православље“, која је представљена у Бањој Луци од стране руских издавача.
Од 2023. године ради и као саветник Министра за високо образовање и научно-технолошки развој у Влади Републике Српске, и то у области међународне сарадње. Посебно поље његовог рада тиче се сарадње са Руском Федерацијом. Био је саветник и бившем министру проф. др Жељку Будимиру, затим бившем министру а садашњем председнику Републике Српске, проф. др Синиши Карану, те садашњем министру проф. др Драги Мастиловићу. У руски град Казањ, на највећи образовни форум на свету (у организацији БРИКС), путовао је 2023, 2024. и 2025. године као представник Републике Српске, а такође и у Тулу, ради верификације и продужетка раније потписаног споразума о сарадњи између Филозофског факултета у Бањој Луци и Педагошке академије „Лав Толстој“ у Тули. Године 2024. у Дагестану је учествовао на међународном форуму о могућностима дијалога између ислама и Православља, којом приликом је одржао предавање.
Од јесени 2025. године др Солдат такође обавља функцију координатора у спровођењу великог образовног пројекта слања студената из Републике Српске на више од 120 инжињерских факултета у Русији, што је резултат споразума између Владе Републике Српске и највеће фирме-покровитеља за међународну студентску сарадњу Руске Федерације, „Ростех“. У сврху спровођења овог пројекта, „Ростехове“ понуде су презентоване пред више од 1000 средњошколаца у четири града Републике Српске: Бања Лука, Добој, Источно Сарајево и Требиње, при чему је др Солдат фацилицирао сарадњу „Ростеха“ са локалним заједницама и респективним градоначелницима, на више поља и у више смерова.
Носилац је ордена „Сатрудничества“ који му је 2024. године додељен од стране Министарства спољњих послова Руске Федерације, као признање за допринос јачању српско-руске сарадње. Ово одликовање се посебно односи на чињеницу да је у јесен 2022. године био један од 130 међународних посматрача на референдуму којим су житељи четири области регије Донбас донели одлуку о придружењу Руској Федерацији. Иначе, др Олег Солдат је једини Србин који је, на позив руске стране, као експерт за украјинско питање, 2025. године сведочио пред Саветом безбедности УН у Њу Јорку о геноциду почињеном над руским народом у Украјини.
Говори руски, енглески, француски, немачки и италијански, служи се свим словенским језицима, а користи се и класичним језицима – старословенским, латинским и старогрчким.
Живи у Бањој Луци и отац је двоје деце.
Сарадник је Одбора за културу Центра за истраживање православног монархизма.