Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић

Часни отац ђакон мср Хаџи Ненад Јовановић рођен je 1974. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу.

Дипломирао је на Православном богословском институту при Православном богословском факултету Српске Православне Цркве, стекавши звање катихете. Након тога наставља школовање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, на којем дипломира, стекавши стручно звање теолога. Потом, по благослову Његове Светости Г.Г. Иринеја, Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског, наставља усавршавање на интердисциплинарним мастер академским студијама Религија у друштву, култури и европским интеграцијама при Универзитету у Београду, где стиче научно звање мастер религиолог. На послетку, своје академско интересовање за област политикологије религије крунише усавршавањем, као докторанд на докторским академским студијама политикологије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

По благослову Његове Светости Г.Г. Павла, Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског, 2002. године ступа на дужност вероучитеља, коју је обављао у више београдскох школа. Тренутно је вероучитељ у Основној школи „Љуба Ненадовић“ у Жаркову.

Рукоположен је 2007. године Господње у капели Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова при Православном богословском факултету у Београду, од стране Његовог Преосвештенства Г.Г. Иринеја, Епископа аустралијско-новозеландског и Епископа-администратора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке.

Аутор је књига: Грбови, заставе и химне у историји Србије (Светигора, Београд-Цетиње, 2010), Државна хералдика у служби формирања нових идентитета: државни символи, као елемент религијске и националне самобитности (Поредак, Београд, 2019), Српски мислиоци о хришћанским основама монархије (Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2020), Религија, Бајден и Србија: религијски фактор у политици председника Бајдена и како би могао да утиче на српске интересе (Институт за политичко умрежавање, Београд, 2021). Заједно са господином Александром В. Бачком је и коаутор књиге Обреновићи (Теодоровићи-Обреновићи) изумрла српска династија (ауторско издање, Београд, 2016), а са Његовим Благородијем проф. др Ђорђем витезом Стратимировићем од Кулпина: Les Nobles Stratimirović – du Moyen Âge à nos jours (Центар за развој Шајкашке, Нови Сад, 2023). Осим тога, аутор је бројних научних радова, предговора, поговора и рецензија књигама других аутора (из домена духовности, националне и монархистичке мисли, духовне поезије, културе, хералдике, вексилологије, политикологије и др.), великог броја чланака и радова у зборницима стручних радова, домаћој и страној штампи (стручној, периодичној, дневној) и др. Осим на српском, поменути његови радови су публиковани и на руском, енглеском, француском и другим светским језицима.

Обављао је дужност првог директора Центра за истраживање православног монархизма (2002–2008) и поново у периоду од 2016. до 2021. године, када преузима дужност секретара Центра. Од оснивања Центра обавља и дужност председника Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма. Такође, обавља дужности: хералда Кнежевске лозе Српског Краљевског Дома Карађорђевића; капелана за Србију Краљевских ордена Краљевског Дома Грузије; представника Краљевине Бунјоро-Китара у Србији и представника Краљевског Султаната Сулу у Србији, а представник, члан или сарадник је бројних реномираних хералдичких, монархистичких и других удружења и тела из Србије и иностранства.

Носилац је бројних високих црквених и световних признања из: Србије, Кипра, Русије, Грузије, Шпаније, Аустрије, Филипина, Уганде, Етиопије, Израела, Турске, Боцване, Америке, Велике Британије, Аустралије и др.

Ђакон Ненад је ожењен др вет. мед. Јасмином С. Јовановић (рођ. Мијатовић), са којом има четворо деце: кћери Косару и Ксенију (2005) и синове Ђорђа (2007) и Константина (2012).