Кнез Александар Павла Карађорђевић

Доајен Краљевског Дома, Његово Краљевско Височанство Кнез Александар Карађорђевић од Србије и Југославије био је први Високи покровитељ Центра за истраживање православног монархизма и то током непуних једанаест година!

Његово Височанство је рођен 13. августа 1924. године у Вајтлоџу, Велика Британија.

По мајчином родослову, Кнез Александар је од руске Светородне Царске Лозе Романова, грчких и данских Краљева и Кнежева: баба му је Њено Царско Височанство Јелена Владимировна, Велика Кнегиња Русије, а прабаба Њено Царско Височанство Велика Кнегиња Русије Олга Константиновна. Деда по мајци, Његово Краљевско Височанство Кнез Николаос од Грчке и Данске је био трећи син Кнеза Вилхелма од Данске, Његовог Величанства грчког Краља Јоргоса I.

Прецизније, Његово Височанство Кнез Александар Павлов Карађорђевић је син-првенац Његовог Краљевског Височанства Кнеза-Намесника Павла Карађорђевића и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Олге Олденбург од Грчке и Данске.

Унук је Његовог Краљевског Височанства Кнеза Арсена Карађорђевића (млађег брата Његовог Величанства Краља Петра I Ослободиоца), Кнегиње Ауроре Павловне Демидове од Сан Доната, Његовог Краљевског Височанства Принца Николаоса Олданбурга од Данске и Грчке и Њеног Царског Височанства Велике Кнегиње Елене Владимировне Романове од Русије.

Праунук је Његове Светлости Кнеза Александра I Карађорђевића од Србије, Кнегиње Персиде Ненадовић, Кнеза Павела Демидова од Сан Доната, Кнегиње Елене Трубецке, Његовог Величанства Краља Јоргоса I Олденбурга од Грчке, Њеног Царског Височанства Велике Кнегиње Олге Константиновне Романове од Русије, Његовог Царског Височанства Великога Кнеза Владимира Романова од Русије и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Марије од Макленбург-Шверина.

Такође, Његово Височанство је чукунунук Врховног Вожда и Команданта, Српског Великог Војводе Ђорђа Петровића – Карађорђа, Јелене Јовановић (кћери Обор-кнеза Николе Јовановића од Маслошева), Војводе Јеврема Ненадовића (сина Кнеза и Војводе Јакова Ненадовића), Јованке Миловановић (кћери Војводе Младена Миловановића), Грофа Павела Демидова од Сан Доната (сина Грофа Николаја Демидова од Сан Доната и Грофице Јелисавете Строганове), Његовог Величанства Краља Кристијана IX од Данске (сина Војводе Вилхелма од Холштајн-Зонденбург-Гликсбурга), Њеног Краљевског Височанства Принцезе Луизе од Хесе-Касела (кћери Ландграфа Вилхелма од Хесе-Касела), Његовог Величанства Цара Александра II Романова од Русије (сина Његовог Величанства Цара Николаја I Романова од Русије и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Александре (Карлоте) Хоенцолерн од Пруске), Велике Војвоткиње Марије од Хесена (кћери Великог Војводе Луса II од Хесена) итд.

Његово Краљевско Височанство Кнез Александар Карађорђевић, према породичном правилнику Краљевског Дома из 1930. године, носио је титулу Кнеза од Југославије.

Студираo је на Колеџу Итон (Енглеска).

После преврата 27. марта 1941. године, са породицом одлази у изгнанство у Грчку, а затим у Египат, Кенију…

У Другом светском рату је учествовао као пилот-добровољац Краљевског ваздухопловства Велике Британије.

После рата је био пилот цивилног ваздухопловства (6000 сати летења), руководилац у више предузећа и председник једне међународне авио-компаније.

Носилац је великога броја одликовања: Ордена Карађорђеве Звезде I реда, Ордена Белог Орла I реда, Ордена Југословенске Круне I реда, Ордена Светога Саве I реда, Витез Реда Анунзиате, Велике Огрлице Реда Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашега Исуса Христа, Краљевски Компанион Бисерне Огрлице Краљевског и Хашемитског Реда Бисера и др.

Из два брака има петоро деце: четири сина и кћерку.

Године 1955. Кнез Александар се оженио Њеним Краљевским Височанством Принцезом Маријом-Пијом од Савоје, кћерком Његовог Величанства Краља Умберта II Савоје од Италије и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Марије Јозефе Сакс-Кобург од Белгије, унуком Његовог Величанства Краља Виктора-Емануела III Савоје од Италије и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Јелене Петровић-Његош од Црне Горе и праунуком Његовог Величанства Краља Николе I Петровића-Његоша од Црне Горе и Милене Вукотић… Овим је, дакле, Кнез Александар наш Краљевски Дом ородио и са: Краљевским Домом Орлеана од Француске, Краљевским Домом Хабсбурга и Бурбона од Шпаније, Царским и Краљевским Домом Хабсбурга од Аустроугарске, Краљевским Домом Сакс-Кобурга и Готе од Белгије, Грофовима од Бурбон-Соасона, Принчевима од Модене, Принчевима од Хесен-Рајнфелс-Ротенбурга, Принчевима од Хабсбург-Лорене, Принчевима од Саксоније и Курландије, Принчевима од Хабсбург-Тоскане, Принчевима од Савоје-Ђенове и др. Из овог брака има синове Њихова Краљевска Височанства Кнежеве Димитрија, Михаила и Сергеја и кћерку Кнегињу Јелену.

Са својом другом супругом, Њеним Краљевским Височанством Принцезом Варваром од Лихтенштајна (кћерком Принца Јоханеса од Лихтенштајна и Грофице Каролине од Лидебур-Вихелна), има сина, Његово Краљевско Височанство Кнеза Душана Карађорђевића, који је, дакле, осим што је директни потомак владајућих и суверених Принчева Лихтенштајна, уједно и потомак Принчева од Фирстенберг-Вајтре, Грофова Потоцких, Грофова Андрашија од Чик-Сентмихаља и Красне Хорке и др.

Блаженопочивши Кнез Александар био је Високи покровитељ Центра за истраживање православнога монархизма од 24. новембра 2005. до свог упокојења, 12. маја 2016. године. Сем тога, Његово Краљевско Височанство је био и подпредседник Управног одбора Западно-европске епархије Српске Православне Цркве и почасни пилот Војске Србије.

Живео је у Паризу, где се и упокојио. Сахрањен је 20. маја 2016. у порти цркве Светог Ђорђа на Опленцу.