Епископ Иринеј Добријевић

Његово Преосвештенство Г.Г. Иринеј Добријевић је рођен 1955. у Кливленду, Охајо, САД.

Основно и средње образовање завршио је у родном граду. Након похађања Кливлендског института уметности, од 1973. до 1975, студирао је на Православној богословској семинарији Светог Тихона у Јужном Ханану, Пенсилванија, где је дипломирао 1979. године са академским степеном maxima cum laude. Године 1980. започео је студије на Православној теолошкој академији Светог Владимира, Крествуд, Њујорк и дипломирао 1982. са степеном Master of Divinity и Похвалом за магистарску дисертацију Епископ Николај Велимировић: Мисија у Америци 1921.

Већи део своје каријере провео је у области образовања, предавајући на Универзитету Лојола у Чикагу и на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду. Дуги низ година био је један од уредника Пута Православља, службеног гласила Српске Православне Цркве у САД и Канади.

Његово Високопреосвештенство Митрополит средњезападноамерички Христофор га је 15. јануара 1994. године рукоположио у чин ђакона у Саборној цркви Васкрсења Христовог у Чикагу. Монашки постриг је примио 18. јануара 1995. у манастиру Светог Саве у Либертивилу, Илиној, којом приликом је добио монашко име Иринеј, по Светом Иринеју, епископу лионском. У чин јеромонаха је рукоположен 27. јануара 1995. у Саборној цркви Светог Саве у Парми, Охајо. У достојанство архимандрита је унапређен 18. јуна 2006. године од стране Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Јустина, члана Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.

Високопреподобни архимандрит Иринеј Добријевић је, до избора за Епископа аустралијско-новозеландског, био саветник Светог Архијерејског Синода СПЦ за међународне и међуцрквене послове и координатор новоформиране канцеларије Светог Архијерејског Сабора за Косово и Метохију у Српској Православној Патријаршији у Београду.

На основу одлуке Светог Архијерејског Сабора од 26. маја 2006, изабран је за Епископа Епархије аустралијско-новозеландске. Хиротонисан је 15. јула 2006. у храму Светог архангела Михаила у Београду. Хиротонију је, у име Његове Светости Патријарха српског Павла, обавио Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уз саслужење 16 епископа. У трон епископa аустралијско-новозеландских Српске Православне Цркве уведен је 21. октобра 2006. од стране Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Хризостома, члана Светог Архијерејског Синода, у прокатедралном храму Светог Саве на Еланора Хајтс у Сиднеју.

Сутрадан, 22. октобра 2006, Његово Преосвештенство је представљен као Епископ-администратор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Новограчаничке митрополије у манастиру Светог Саве у Валаруу, Нови Јужни Велс. Дакле, званично је титулисан: Његовим Преосвештенством Српским Православним Епископом аустралијско-новозеландским и Епископом-администратором Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке. Након прихватања новог Устава Епархије, 2011. године, званично је титулисан као: Његово Преосвештенство Српски Православни Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске.

Узимајући у обзир, поред свега осталог, његове значајне дипломатске заслуге, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је, на свом заседању маја 2016. године, одлучио да епископу Иринеју Добријевићу буде поверена богоспасајема Епархија источноамеричка са седиштем у Њу Јорку. Његово Преосвештенство је устоличен у трон епископа источноамеричких 1. октобра 2016, од стране Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина, у Саборном храму Свете Тројице у Питсбургу.

Његово Преосвештенство је био одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве, извршни директор Канцеларије за спољне послове СПЦ у Сједињеним Америчким Државама и Канади и ко-председник Православног саветодавног одбора Националног савета хришћанских цркава у Вашингтону. Био је, такође, члан правне радне групе Националног савета хришћанских цркава за животну средину (NCCC Eco-Justice) и служио у Управном одбору Међународне православне хришћанске добротворне организације (IOCC), Извршном одбору Конференције религија за мир Сједињених Држава (USCRP), Конференцији европских цркава (CEC-KEK), Конгресу српског уједињења, Саветодавном одбору градоначелника Чикага за питања имиграната и избеглица и Комисији за људска права Чикага.

Треба споменути да епископ Иринеј представља Српску Православну Цркву у Централном комитету Светског савета цркава (WCC). Члан је Одбора за Јасеновац и Сталног мисијског одбора Светог Архијерејског Синода СПЦ, затим Саветодавног одбора Фонда за српске студије „Његош“ на Универзитету Колумбија, Уређивачког одбора Теслиног меморијалног друштва из Њујорка и Одбора за комуникације при Управном одбору Академије Светог Владимира. Такође, члан je Српскo-америчког центра у Београду и Доживотни почасни члан Управног одбора ЗОЕ (добротворне организације која пружа помоћ православним женама у ризичној трудноћи).

Међу његовим бројним признањима, посебно за његов примеран рад на побољшању односа између матице и Срба у дијаспори, као и за свој рад на унапређењу односа између Цркве и државе, 2005. године награђен је Орденом Вука Караџић III степена од стране Светозара Маровића, председника Државне заједнице Србије и Црне Горе, затим Великим Крстом Реда Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашег Исуса Христа, руским императорским Орденом Свете Ане II степена и др.

Осим што је духовни покровитељ Центра за истраживање православног монархизма, Његово Преосвештенство је покровитељ Друштва српских грбоносаца „Милош Обилић“ и Спомен-фондације Принца Томислава у Београду, а био је и заштитник и духовни саветник Реда Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашег Исуса Христа за Аустралију и Нови Зеланд.