Димитрије Марковић

Димитрије Марковић је рођен 1978. године у Ужицу, а најраније детињство је провео у Словачкој. У Бајиној Башти је завршио основну и средњу школу, након чега уписује Правослани богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

Са чешког је превео књигу бившег председника Чешке Републике и иностраног члана САНУ Вацлава Клауса Европске интеграције без илузија, као и књигу проф. др Петра Маха Како иступити из ЕУ. Такође је превео велики број текстова на словачки и чешки језик у циљу сузбијања пропаганде против српског народа и упознавања тамошње јавност са истином о ратовима на простору СФРЈ. Превео је и већи број чланака са енглеског говорног подручја на тему идеологије хомосексуализма, родне идеологије и опасности од њиховог пропагирања.

Као аутор, бавио се темом приступања Србије Европској унији, посебно се осврћући на некомпатибилност тзв. европског система вредности и Светосавља. У последње време фокусира се на истраживање и критичко разматрање псеудоисторијских теорија, настојећи да раскринка историјске наративе који су популарни у нашој јавности, али нису научно утемељени. Његова најпознатија књига, Сербонини сведоци: Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква, која је досад доживела два издања, наишла је на изванредан пријем научне јавности.

Своја истраживања посветио је и српском културно-историјском наслеђу. Широј јавности је познат по научном раду којим је указао на поново откривену фреску цара Душана са породицом у манастиру Светог Јована Претече у близини Сера, у Грчкој, као и на део моштију Светог Саве (прст) сачуван од спаљивања, који се налази у манастиру Покрова Пресвете Богородице у бугарском граду Самокову.

Аутор је великог броја текстова на тему Косова и Метохије, досељавања Албанаца и геноцида над косовскометохијским Србима. На његову иницијативу, а у организацији НВО „Савез за живот“, у манастиру Светих Архангела код Призрена, 21-22. маја 2022. одржана је демографска конференција под називом „Конкретне мере за решавање демографских проблема: сарадња јавног и цивилног сектора“.

У неколико наврата носио је помоћ у виду уџбеника и других наставних средстава за српску школу у албанском граду Фиер, у циљу очувања језика и свести о националној припадности Срба у Албанији.

Од Божића 2013. године организује акције помоћи српском народу на Косову и Метохији. Управо за хуманитарне активности на Косову, које спроводи заједно са групом пријатеља из Чешке, 2020. године уручена му је златна плакета „Најплеменитији подвиг године“, коју традиционално додељују Вечерње новости.

Године 2024. Димитрије Марковић је именован за сталног стручног сарадника Одсека за апологетску мисију Архиепископије београдско-карловачке и уредника портала овог одсека ,,Апологетско слово“.

За допринос историјској науци, посебно у погледу разобличавања псеудоисторије, као и за велики труд на плану сведочења заветних српских вредности, укључујући велики број добротворних активности, 2025. године награђен је Меморијалном плакетом „Небојша М. Крстић“.

Сарадник је Одбора за историографију Центра за истраживање православног монархизма.