Протонамесник Бошко Р. Маринков

Пречасни протонамесник отац Бошко Маринков је рођен 1978. године у Петровграду (Зрењанину).

После свршене основне и средње школе, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатскога Г.Г. Хризостома, уписује се на Богословски институт при Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду, где је и дипломирао стекавши звање катихете. Доцније наставља школовање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Благословом Његовога Преосвештенства Епископа банатскога Г.Г. Хризостома, 2001. године постављен је на дужност потпредседника Српске православне црквене општине Војводастепске, а благословом Његовога Преосвештенства Епископа банатскога Г.Г. Никанора на службу вероучитеља у Александрову, Војвода Степи, Радојеву, Новим Козарцима, Кикинди, Српском Итебеју и др.

Покретач је билтена Светосавско слово при храму Светога Василија Острошкога у Војвода Степи, билтена Православне омладине у Војвода Степи – Србско Преображење и парохијскога билтена Верујем, храма Светога великомученика Прокопија у Српској Црњи.

Од стране Његовог Преосвештенства Епископа банатског Г.Г. Никанора, 2010. године рукоположен је у свештени чин јереја и постављен на службу пароха Друге парохије Светог великомученика Трифуна у Српској Црњи, а од 2011. и на дужност старешине храма. Затим је, 2013. године, од стране Његовог Преосвештенства Епископа бачког Г.Г. др Иринеја постављен за пароха мошоринског и старешину храма Свете Тројице у Мошорину. Године 2022. постављен је за пароха при храму Светог апостола и јеванђелисте Марка у Кули, а недуго затим је одликован чином протонамесника.

Вршио је дужност секретара Центра за истраживање правосланог монархизма (2001–2008), а касније и дужност директора Центра (2008–2012). Био је покретач и предводник Српске православне акције „Сабор“ – добротворне секције нашег Центра, а обављао је и дужност председника Одбора за богословске студије. Данас је на челу Одбора за културу Центра за истраживање правосланог монархизма.

Такође, потпресдедник је Друштва српско-руског братства „Евгеније Родионов“ из Петровграда и један од оснивача Удружења за борбу против болести зависности „Свитање“ из Смедерева.

Поезију пише од детињства и члан је: Краљевског књижевног клуба „Карађорђевић“ из Београда, Књижевног клуба „Ђура Јакшић“ из Српске Црње и Банатског културног центра из Новога Милошева. Године 2005. објавио је збирку поезије Заточене земље слободан грумен (Центар за истраживање православног монархизма), а 2011. збирку Србикон, у коиздању Банатског културног центра и Центра за истраживање православнога монархизма. У два наврата су му песме објављиване у збиркама поезије Књижевног клуба „Ђура Јакшић“ (2001. и 2002. године).

Његов текст, преведен на руски језик, „Значај православно-родољубивог васпитања омладине“ уврштен је, са благословом Његове Светости Г.Г. Алексеја II, Патријарха московског и све Русије, у зборник радова Свеправославног конгреса православне омладине у Санкт-Петербургу (2007).

У часописима из Отачаства и расејања, објављивао је дела прозне и поетске природе, као и прилоге на духовне, историографске и политичке теме.

Организатор је и учесник бројних предавања, трибина, поетских и гусларских вечери и других културних и хуманитарних догађаја.

Отац Бошко је носилац више црквених и световних признања. За плодоносан вишегодишњи рад у сведочењу братских веза између српског и руског народа, награђен је Императорским орденом Свете Ане – III степена (ранг Витеза) и Императорском медаљом „Јубилеј Свенародног Подвига 1613–2013“, које је добио благовољењем Њеног Императорског Височанства Велике Кнегиње Марије Владимировне, поглавара Руског Царског Дома Романова.

Са супругом Миланом (рођ. Касалица) и кћерком Митром – Ланом (рођ. 2011), живи и дела, Господу служећи, у Кули.