Борис С. Стојковски

Др Борис Стојковски је рођен 1982. године у Суботици, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 2005. године на Филозофском факултету у Новом Саду, а магистарску тезу под насловом „Трговина робљем на Медитерану у средњем веку“ одбранио је 2008. године на истом факултету. Докторирао је 2014. године, такође на Филозофском факултету у Новом Саду, одбранивши докторску дисертацију на тему „Црквена историја Срема у средњем веку“.

Од 17. децембра 2007. године, др Стојковски је у радном односу на Филозофском факултету у Новом Саду, најпре у звању сарадника у настави из уже научне области Медијевистика, за асистента је изабран 1. октобра 2009, а звање доцента је стекао 2014. године. Од школске 2014/2015. године именован је за координатора за мастер студије на Одсеку за историју. На овом месту је остао све до 2018. године, када је изабран за заменика Шефа Одсека за историју. Од 2019. године је у звању ванредног професора, а од септембра 2022. године је и управник Центра за историјска истраживања Одсека за историју.

Од октобра 2006. до 1. фебруара 2007. године, као стипендиста Фонда за младе таленте Министарства просвете Владе Србије и један од 100 најбољих младих научника, био је у Мађарској на истраживању. Од 2010. до 2024. године једанаест пута био је стипендиста Института DOMUS Hungarica Мађарске академије наука и уметности, са по 4-6 недеља на истраживачким боравцима у Будимпешти. Члан је Мађарског византолошког друштва, Спољног тела Мађарске академије наука за истраживаче ван Мађарске, Друштва за античке студије Србије, Међународног центра за православне студије, Међународног друштва за мађарске студије и Научног друштва војвођанских Мађара. Члан је Управног одбора Фонданције за решавање стамбених потреба младих наставник и научних радника и уметника (ФОНДУНС), као и Одбора Скупштине Аутономне покрајине Војводине за утврђивање уставног положаја Покрајине.

Бави се историјом Медитерана у средњем веку, црквеном историјом Срема и историјом Цркве, историјом Угарске и посебно Војводине у средњем веку, као и историјом Византијског царства и исламских држава и њиховим везама са југоисточном Европом у средњем веку, те изворима за историју Медитерана и Југоисточне Европе у средњем веку. Био је гостујући предавач у Будимпешти, Оломоуцу и Пизи. Од априла 2021. до 2023. године био је један од предавача на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије. Учествовао је на неколико десетина домаћих и међународних научних скупова у земљи и иностранству, био је активан на више домаћих и међународних пројеката, као члан пројектног тима и руководилац.

Има објављене три самосталне и три коауторске монографије, неколико десетина радова у домаћим и међународним часописима и зборницима радова, као и колективним монографијама најпрестижнијих међународних и домаћих издавача. Говори енглески, француски, мађарски и македонски језик. Служи се италијанским, а користи се и језицима историјских извора. Био је ментор на изради више дипломских и мастер радова, члан комисија за одбрану више докторских дисертација на Филозофском факултету у Новом Саду, те на Универзитету у Београду и Будимпешти.

Изузетно је активан на популаризацији историјске науке. Држао је и држи велики број јавних предавања из области историје средњег века, како у Новом Саду и целој Србији, тако и у Републици Српској, Мађарској и Хрватској. Има и активну сарадњу са представницима српске заједнице у Мађарској и Хрватској.

Председник је Одбора за историографске студије Центра за истраживање православног монархизма.