На основу одлуке нашег Одбора за доделу Меморијалне плакете „Небојша М. Крстић“, а водећи се званичним Правилником, желећи дати доказа наше благодарности и признања за показану ревност и трудољубље, за постигнуто на пољу сведочења идеје православног монархизма, богољубља и отачаствољубља, као и за велико пожртвовање и показану љубав према свему што је свето и честито и миломе Богу приступачно, у име сарадника Центра за истраживање православног монархизма, највишим признањем Центра биће награђен Димитрије Марковић.
Господину Марковићу се Плакета додељује за допринос историјској науци, посебно у погледу разобличавања псеудоисторије, као и за велики труд на плану сведочења заветних српских вредности, укључујући велики број добротворних активности.
Досадашњи славодобитници овог признања јесу: Његово Благородије Високопречасни протојереј-митрофор др Михаил Алексејевич Протопопов из Мелбурна; пуковник доц. др Борислав Д. Гроздић из Београда; Његово Благородије др Сергеј Александрович Мањков из Санкт-Петербурга; др Александра М. Пећинар из Чачка; г-дин Драгољуб Јуришић из Београда; г-дин Драгослав Бокан из Београда; дипл. инж. Александар О. Ђурђев из Новог Сада; г-дин Александар В. Бачко из Београда; г-дин Срећко М. Никитовић из Миоковаца; дипл. екон. Небојша И. Дикић из Београда; г-дин Бојан М. Митић из Ниша; Пречасни јереј Ненад Илић из Амстердама; др Владимир Димитријевић из Чачка; Високопречасни протојереј-ставрофор Радован Петровић из Ниша; Његово Благородије проф. Иван Витез Стратимировић од Кулпина; др Бојан Б. Димитријевић из Београда и др Немања Ж. Девић из Смедеревске Паланке.
Свечано уручење Меморијалне плакете „Небојша М. Крстић“ ове године ће се одржати на празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра 2025, у храму Светог апостола Луке у Кошутњаку, са почетком у 16 часова.
ДИМИТРИЈЕ МАРКОВИЋ
Димитрије Марковић је рођен 1978. године у Ужицу, а најраније детињство је провео у Словачкој. У Бајиној Башти је завршио основну и средњу школу, након чега уписује Правослани богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи.
Бивши је државни репрезентативац у каратеу. У јулу 1995. године, на позив Специјалне бригаде полиције МУП-а Републике Српске, држао је обуку из борилачких вештина делу припадника ове јединице. Током одслужења војног рока 1999. године у Безбедносно-обавештајном школском центру, био је задужен за обуку из борилачких вештина припадника наставно-извиђачко диверзантског вода.
Са чешког је превео књигу бившег председника Чешке Републике и иностраног члана САНУ Вацлава Клауса Европске интеграције без илузија, као и књигу проф. др Петра Маха Како иступити из ЕУ. Сарађивао је са чешким режисером Вацлавом Дворжаком, аутором документарног филма Отето Косово, као и са чешким послаником Јарославом Фолдином, борцем за истину о српском Косову и Метохији у парламенту Републике Чешке.
Такође је превео велики број текстова на словачки и чешки језик у циљу сузбијања пропаганде против српског народа и упознавања тамошње јавност са истином о ратовима на простору СФРЈ. Превео је и већи број чланака са енглеског говорног подручја на тему идеологије хомосексуализма, родне идеологије и опасности од њиховог пропагирања.
Као аутор, бавио се темом приступања Србије Европској унији, посебно се осврћући на некомпатибилност тзв. европског система вредности и Светосавља. У последње време фокусира се на истраживање и критичко разматрање псеудоисторијских теорија, настојећи да раскринка историјске наративе који су популарни у нашој јавности, али нису научно утемељени. Његова најпознатија књига, Сербонини сведоци: Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква, која је досад доживела два издања, наишла је на изванредан пријем научне јавности.
Своја истраживања посветио је и српском културно-историјском наслеђу. Широј јавности је познат по научном раду којим је указао на поново откривену фреску цара Душана са породицом у манастиру Светог Јована Претече у близини Сера, у Грчкој, као и на део моштију Светог Саве (прст) сачуван од спаљивања, који се налази у манастиру Покрова Пресвете Богородице у бугарском граду Самокову.
Аутор је великог броја текстова на тему Косова и Метохије, досељавања Албанаца и геноцида над косовскометохијским Србима. На његову иницијативу, а у организацији НВО „Савез за живот“, у манастиру Светих Архангела код Призрена, 21-22. маја 2022. одржана је демографска конференција под називом „Конкретне мере за решавање демографских проблема: сарадња јавног и цивилног сектора“.
У неколико наврата носио је помоћ у виду уџбеника и других наставних средстава за српску школу у албанском граду Фиер, у циљу очувања језика и свести о националној припадности Срба у Албанији.
Од Божића 2013. године организује акције помоћи српском народу на Косову и Метохији. Управо за хуманитарне активности на Косову, које спроводи заједно са групом пријатеља из Чешке, 2020. године уручена му је златна плакета „Најплеменитији подвиг године“, коју традиционално додељују Вечерње новости.
Године 2024. Димитрије Марковић је именован за сталног стручног сарадника Одсека за апологетску мисију Архиепископије београдско-карловачке и уредника портала овог одсека ,,Апологетско слово“.